Замислите само, колико би било досадно да смо сви исти? Да се исто облачимо, једемо исту храну, имамо исте фризуре, живимо у истим кућама, идемо у исте школе, имамо исте породице, читамо исте књиге…? Кладимо се да то баш ником не би било забавно. Ипак, различитости су понекад и камен спотицања у односима и комуникацији, а научити децу да поштују различитости једна је од главних вештина која ће им донети успех на пословном плану, али и у социјалном животу. Али како различитостима учити малу децу? Како они то могу разумети?…

Кров над главом и топли оброк нису једино што деци треба. Узевши у обзир да деца упијају све као сунђер, неопходно је да им се посветимо физички и психички. До емоционалног занемаривања у детињству долази када родитељи не реагују довољно на емоције детета током њиховог одрастања. Емоције садрже суштину човека које родитељи треба да виде, препознају и поштују. До занемаривања углавном долази несвесно. Превише смо заузети свакодневним обавезама и неретко се дешава да дечије емоције протумачимо као тривијалне. Овим поступком родитељи заправо пропуштају најбитнији део одрастања – упознавање њихове деце…

Овом приликом желимо да вам представимо мало другачији текст. Током вишегодишњег рада прикупљали смо различита сведочења родитеља, како из анамнестичких података, тако и током саветодавног рада, и током рада са децом, односно њихова сведочења о проблемима са којима се сусрећу приликом одрастања, о стварима које им сметају код њих самих и које би желели да промене. Нормално је да мала деца буду хиперактивна, да су у покрету, да истражују и да су немирна. У оквирима нормалног развоја моторна активност се повећава до треће године живота, након чега се смањује код…